Осветљавање
ДИПЛОМИРАНИ ИНЖЕЊЕР МИЈОДРАГ ЧИТАКОВИЋ, ДИРЕКТОР „ДРИНСКО-
-ЛИМСКИХ ХИДРОЕЛЕКТРАНА”, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Златна резерва српске електропривреде
Укупна снага ове групације електрана је 1.280 мегавата, што је око 10 одсто инсталисане снаге у Србији. Посебно је важно што је то еколошки чиста енергија, из обновљивих извора, али и што је вршна. Вршна енергија користи се у време веома велике потрошње и у свету је скупља чак 10 до 20 пута! У најхладнијим зимским данима, кад се пробију све границе потрошње и попале све црвене лампице, ове електране ступају у пуни погон, „пеглају шпицеве” и омогућавају да се избегне криза електроенергетског система. Планска ревитализација, која је у току, продужиће век ових електрана за још 30 до 40 година
Пише: Алекса Митић
Фотографије: Драган Боснић
За „Дринско-лимске хидроелектране” слободно може да се каже да су златна резерва електроенергетског система Србије. Дају одређену сигурност у снабдевању струјом, прискачу у помоћ другим електранама у време велике потрошње, „пеглају шпицеве”, вршна оптерећења, и омогућавају да се лакше планирају неке радње у будућности.
Привредно друштво „Дринско-лимске хидроелектране”, чије је седиште у Бајиној Башти, чине четири целине. Прва је хидроелектрана „Електроморава” крај Чачка („Овчар Бања” и „Међувршје”), прва реновирана у Србији. Друга целина су „Лимске хидроелектране” („Потпећ”, „Бистрица”, „Кокин Брод” и „Увац”). Трећа, хидроелектрана „Зворник” на Дрини. Четврта целина, сто километара узводно од ње: електране „Бајина Башта” (проточна и реверзибилна). Сем реверзибилне електране „Бајина Башта” и „Увца”, све су старије од четири деценије.
– Укупна снага свих наших електрана је 1.280 мегавата (око 10 процената инсталисане снаге у Србији). Произведемо око 3.280 милијарди киловат сати електричне енергије, што је 10 до 11 одсто производње „Електропривреде Србије” – каже за Националну ревију дипломирани инжењер Мијодраг Читаковић, директор „Дринско-лимских хидроелектрана”. – То је веома значајно за Србију и стога што ми производимо, прво, еколошки чисту енергију, друго хидроенергију (дакле с обновљивим изворима) и, треће, вршну енергију. Та вршна енергија се користи у време велике потрошње и у свету је скупља чак 10 до 20 пута у односу на базну енергију, која се стално производи. На пример, термоелектране и проточне хидроелектране стално производе струју и она је много јефтинија од оне која се производи за шпицеве. У свему томе посебну двоструку 
улогу има реверзибилна хидроелектрана. Ноћу, кад термоелектране раде на техничком минимуму, тек толико да се не гасе пећи, и када имају вишак енергије коју не могу да пласирају на тржиште, реверзибилна електрана је користи. Том енергијом покреће електропумпе и воду из језера Перућац пребацује у језеро Заовине које је на висини од 880 метара (600 метара је разлика између доњег и горњег језера). Ту енергију која је стокирана у горњем језеру пласирамо у најкритичнијим тренуцима. То је њена изузетно важна улога у „Електропривреди Србије”. Снага те електране је 600 МW и практично може да замени један „Обреновац”, или неколико електрана у систему ЕПС-а које тренутно нису у функцији.
СВИ ЕЛЕМЕНТИ РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ
– За термоелектране обезбеђују се резерве у угљу, а ми за производњу струје имамо воду. Неке електране, као „Увац”, „Кокин Брод” и „Бистрица”, имају велике акумулације. „Потпећ” и „Бајина Башта” (четири агрегата по 100 МW) морају да пропусте Лим, односно Дрину, и то су мање акумулације. У „Бајиној Башти” Дрину пуштамо кроз машине, или уз помоћ пумпи пунимо акумулацију „Завој”. Значи, ту воду морамо максимално да искористимо, стога је враћамо у доње језеро, а не пуштамо директно у Дрину – објашњава директор Читаковић.
У фази обнове капацитета, у „Овчар бањи” и „Међувршју” снага је повећана за 20 до 25 одсто, отприлике толико и производња (зависно од хидрологије), наставља Читаковић. У „Бајиној Башти” снага ће бити за 13 до 14 одсто већа, што ће омогућити производњу од милијарду до две милијарде киловат сати годишње (просек је милијарду и 248 милиона) , односно 4,5 одсто више него сад. Међутим, 
кажеЧитаковић, у обнови није толико важно повећање снаге и производње енергије, колико неопходност да се те старе електране, чији је животни век 30-40 година, подмладе и оспособе да раде још толико. Повећање снаге добиће се уградњом савременијих машина. Практично, тако ће бити добијено 40 МW више, што је електраница која сада кошта око 80 милиона евра. А за ревитализацију ће бити потрошено од 72 до 75 милиона евра. И то је знатна уштеда.
– Завршили смо студију оправданости обнове хидроелектране „Зворник” и њена ревитализација би требало да почне за око годину дана. И она је стара више од 40 година. Затим следи „Потпећ”, па онда на ред долазе „Бистрица”, „Кокин Брод”, на крају „Увац” и реверзибилна електрана, пошто су оне најмлађе – вели директор Мијодраг Читаковић. – Успели смо да са нашим стручним кадровима постигнемо најповољнији аранжман, мањи од 200 хиљада евра п
о мегавату. Код неких то кошта и по пет пута више, скоро милијарду евра. Знате, данас је тешко наћи младе стручне људе који желе да раде у електранама у малим местима. Успели смо да такве младе људе задржимо, направимо добар тим, те да све урадимо сами, од припреме пројекта до извођача. У сва четири огранка имамо 530 запослених, по чему смо најефикаснији и најпродуктивнији у оквиру „Електропривреде Србије” (најмањи број људи по мегавату и по мегават-сату). Постигли смо то захваљујући аутоматизованој опреми и стручним кадровима. Наши стручњаци оспособљени су да све послове раде брзо и квалитетно, и тачно се зна за колико се шта може и мора завршити, на пример за колико се може отклонити неки квар. Јер, и сами знате, време је новац. Ако агрегат стоји и један сат, то је већ велики губитак.
МЕЂУДРЖАВНИ ПРОБЛЕМ ОТПАДА
Ревитализација у „Електропривреди Србије” почела је од најстаријих електрана, оних на Морави, и сада је у завршној фази. Четврти агрегат биће завршен до зимске сезоне. Од јуна прошле године ради се и на хидроелектрани „Бајина Башта”. Први агрегат је завршен. Управо кад су почела његова испитивања, огромне количине отпада који је стигао реком оштетиле су затварач. Сад ниво језера мора да буде спуштен за 18 метара, како би био урађен ремонт затварача.
– Лане смо извадили из језера готово 6.000 кубних метара тог отпадног материјала! Ове године биће га скоро за трећину више, близу 8.000 кубика – прича инжењер Читаковић. – Иако ми непрекидно чистимо, заправо само лечимо последице, али не отклањамо узрок. Узрок су све депоније 
узводно од Перућца до изворишта свих река које се уливају у Дрину: Пиве, Таре, Лима, Ћехотине... Те депоније налазе се поред водотокова и главни су загађивачи.
Решење? Утицање на свест људи, али и јасна казнена политика.
Да реку у овој мери не чисте људи из хидроелектране „Бајина Башта”, отпад би правио огромне проблеме и у у Зворнику, Обреновцу, на Ђердапу, стигао би чак до Црног мора.
– Кад бисмо се решили депонија у Прибоју, Пријепољу, Бијелом Пољу, Бродареву, онда би то била друга прича. Некада сте воду из Дрине могли да пијете, толико је била чиста. Сада лаки материјали плутају по површини, а оне теже носи вода. У машини налазили старе замрзиваче, шпорете, дрвене чекије... Човек цепао дрва, наишла бујица и донела их у нашу турбину.
То је сада међудржавни проблем, вели први стручњак „Дринско-лимских хидроелектрана”. Штета је кад морају да зауставе производњу, да спуштају ниво воде ради отклањања квара, дакле да раде смањеним капацитетом. Због тога се сада одлаже ремонт следеће машине.
– Кад би се све то ставило на папир, губици би износили неколико стотина хиљада евра. Ако бисмо томе додали штету због заустављања производње, не бисмо смели ни да саберемо. Мерила би се, сигурно, милионима евра. Требало би да се уради студија о томе колики су заправо ти непланирани трошкови које изазивају несавесни људи – каже Читаковић.
***
Пеглање шпицева
Некада нам се то, памтимо, почесто дешавало, али годинама већ, и поред све веће потрошње електричне енергије, нема нестанака струје у Србији. Падају рекорди потрошње сваке године. Међутим, ни у најхладнијим зимским данима, ни током ових врелих лета, кад непрестано раде силни клима уређаји, струје не нестаје.
А управо тада, кад се попале све црвене лампице, у пуни погон ступају „Дринско-лимске електране”. Оне „пеглају шпицеве” потрошње и омогућавају да се избегне криза електроенергетског система.
***
Регата
Варошица Бајина Башта стасавала је и јачала уз хидроелектрану која носи њено име. Данас тамо и нема других већих привредника. А пре подизања бране на реци и старања језера, моћном и ћудљивом реком царовали су вешти сплавари. Знали су се у душу они и река. И чували се међусобно. У спомен на дринске сплаваре, сада се сваке године у јулу одржава чувена „Дринска регата”. Окупи се и по двадесет хиљада људи. Спуштају се низ реку од Перућца до Рогачице, на најразличитијим пловилима, у одличној атмосфери, уз оркестре, спремање гастро ђаконија и све што уз то иде. Спуст траје четири до пет сати, а памти се заувек. Проверено. Гости долазе из свих српских крајева, из земаља у окружењу, али и из Канаде, Немачке, Словеније, Аустрије, Норвешке, Енглеске... За кратко време, „Дринска регата” је постала једна од највећих речних регата у Европи.
***
Туризам
Уз хидроелектране су и језера, а на њима, наравно, и плаже. На уређеној плажи на Перућцу лети се расхлађује пет до шест хиљада људи дневно. Поред језера је и хотел са бунгаловима, отвореног типа, као и ресторан. Одатле се отвара предиван поглед на језеро и брану високу 90 и дугу 461 метар. Резервације за хотелски смештај на Перућцу могу се обезбедити преко агенције „ЕПС турс”.
